Zoran Todorović (RS) Bez naziva ili odsutni

performans

...?/

/možda obećanje/

/kakvo?/

/utopijsko, ali bolje da to zamisliš kao neku vrstu negativne dijalektike, treba nam nešto što nas čvršće vezuje za vreme i sredinu u kojoj živimo, bez toga bi mogli lako da se izgubimo.

/?/

/pa utopija je neka vrsta političke refleksije. Ona je istovremeno i ono nigde i ono ovde i sada u tom smislu to možda i nije obećanje, poziv recimo.

/kako bi to trebalo da izgleda?/

/naravno teško je ponovo poverovati u neku veliku negaciju, kritiku ili opoziciju zato je zamišljena kao situacija, seansa, intimna radionica, neka vrsta međuljudske laboratorije, ljudi tu dolaze, provedu neko vreme, nešto im se dogodi, naprave neki gest, malo se zbune i pomere, proklizaju identiteti, igraju se, to je nekakava queer situacija.

/čime se igraju?/

/sa raznim stvarima.

/na šta misliš?/

/konvencionalnim stvarima, naučenim, svakodnevnim, istorijskim, epohalnim, usputnim; dakle navikama i očekivanjima odnosno svime onim što ih je proizvelo. To bi znači trebao da bude aparat koji može sve ponovo da proveri i preispita i da odbaci. Naime, da provocira normative i time nešto stvara.

/šta?/

/pa nadam se da bi mogao da stvori neke nove vrednosti ili barem neke da preispita ili potvrdi, napravi neke hibride. U svakom slučaju bi mogao da stvori nekakve trenutne odnose koji nisu tako programirani kao sto smo navikli ili drugačije rečeno da stvori prostor mogućih ekscentričnih susreta.

/nije mi sasvim vidljiv predmet igre/

/zapravo je suviše vidljiv... Pa recimo da se može igrati sa svime onime što verujemo da nam pripada, da nam je neophodno, svime onime što nas gradi i definiše, bez čega ne možemo, svime onime što mislimo da jesmo. Dakle, našim ulogama, naročito onima koje igramo spontano. To je gomila samorazumljivih i ne uvek potvrđenih stvari.

/to onda može biti gomila stvari koje pridržavaju čitav naš svet/

/znam, ali za koju nisi uvek siguran kako se tu pojavila, ti u tome nisi potpuno učestvovao a još manje si siguran da ti to sve treba, to je neka vrsta kulturnog taloga, možeš da zamisliš koliko bi tu manje stvari bilo da si ih sam pravio i koliko bi te stvari za tebe a moguće i za druge bile važnije. Osim toga taj talog često ima represivnu funkciju i nije rezultat pukog vremenskog taloženja nego rezultat nekakvih borbi.

/nije uvek jednostavno dovesti u pitanje represivne sprave, neke bi ti možda falile/

/neke definitivno.

/i ne vidim šta se time dobija/

/pa recimo da imaš situaciju koja testira norme koje te formiraju, sa kojima u stvari praviš kompromise, svi ih pravimo svesno ili ne ali možemo da fantaziramo, zamislimo i proizvedemo trenutak, nekakvu para-instituciju ili strategiju kojom se realnost, kojoj svi doprinosimo i koja nas zbog toga kompromituje, suočava sa njenim stvarnim konsekvencama. Drugim rečima stvarno neke stvarnosti je kolektivna halucinacija koja se može isprovocirati njenim sopstvenim arsenalom protivrečnosti i automatskih funkcija.

To je napor da se proizvede međuljudski prostor u tom kratkom spoju, to je ono što imamo.

/to nemožeš sam da radiš/

/i ne treba, to je društvena igra.

/neki primer/

/pa možeš da zamisliš prijateljski prostor za erotsku okrutnost ili nekavu estetiku sa ukusom konflikta koji nije nikakvo poricanje ili isključenje već je pre demonstracija apsurda, recimo apsurda zakona.

/zašto okrutnost?/

/pa dobar način da zakon postane vidljivi delirijum je da svoj tekst (statement) staviš u usta onoga ko te mući naravno u tom slučaju si ti u poziciji žrtve ukoliko već nemaš nekoga ko te na toj poziciji zastupa, međutim u toj varijanti ta pozicija postaje vrlo zanimljiva, uzbudljiva i dvosmislena. Takva igra je obično katastrofalna ali ona tada uspeva, to je momenat transgresije ili plemeniti učinak okrutnosti.

/da malo razjasnimo ekscentrične susrete/

/može...

Zoran Todorović (RS)

Novomedijski umjetnik, Zoran Todorović rođen je u Beogradu 1965. godine. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umjetnosti u Beogradu, no poznatiji je po novomedijskim i video radovima. Živi i radi u Beogradu gdje je docent je na Fakultetu likovnih umjetnosti. Izlagao je u vodećim svjetskim institucijama i na festivalima novih medija u Europi i šire te je, između ostalog, predstavljao Srbiju na 53. Venecijanskom bijenalu. U radovima tematizira pitanja nadzora i kontrole otkrivajući neugodne istine i skrivene motivacije. Dobitnik je glavne nagrade na 41. Oktobarskom salonu u Beogradu 2000. godine i International Media Award u Karlsruheu 2001.

www.zorantodorovic.com
ztodorovic@yahoo.com